Добродошли у Коминтерну (СХ) !

 

 

 

 

Децембар 21, 1879


Живео 134 Рођендан друга Стаљина!

 

Стаљинизам је непобедив! 


Ми поздрављамо све другове света!

Поздрав адреса



Енглески језик

на португалском

на немачком језику

 

 

 

 

Стаљин Галерија
(500 фотографија)

 

 

 

Фридрих Енгелс

193. Рођендан

Новембар 28, 1820

 

Каква се светиљка разума угасила, какво је срце престало да куца!

Нека је вечна слава Фридриху Енгелсу, великом борцу и учитељу пролетаријата!

Владимир Илич Лењин

Фридрих Енгелс

 
Јесен 1895.

 

посебан сајт

на енглеском језику
на португалском
на немачком језику

 

 

 

Фридрих Енгелс

 

О историском материјализму

Написано: 20 априла 1892. године

 

 

 

 

 

7 Новембар 2013

 96 година

Октобарске револуције


Имаге Арцхиве

 

 

Država i revolucija

1917

 

 

ОКТОБАРСКА СОЦИЈАЛИСТИЧКА РЕВОЛУЦИЈА је прва победоносна пролетерска револуција у којој је радничка класа Русије, заједно са сиромашним сељаштвом,предвођена Бољшевичком партијом (руска социјалдемократска радничка партија бољшевика-РСДРП) и Владимиром Иличом Лењином, срушила власт буржоазије и спахија, и створила услове за изградњу нове, социјалистичке совјетске државе. У развитку људског друштва,
октобарска револуција је отворила нову епоху, епоху социјализма, а угњетеним и експлоатисаним целога света открила нове путеве за борбу за њихово ослобођење.

ПОСЛЕ ФЕБРУАРСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ И АПРИЛСКЕ ТЕЗЕ


Октобарска револуција избила је у јеку Првог светског рата. Опште незадовољство народа целокупном политиком царизма, повећано руске војске на фронту и привредним расулом у земљи, већ је буржоаско-демократском фебруарском револуцијом 1917. довело до збацивања царизма. Али, ова револуција није решила најважнија питања земље: није прекинут рат и закључен мир, нису ликвидирани спахијски велики поседи нити учињен крај националном угњетавању. У погледу основног питања револуције - власти - она је довела до својеврсног двовлашћа у земљи, између буржоаске привремене владе, органа диктатуре буржоазије и совјета радничких и војничких депутата, органа револуционарно-демократске диктатуре радника и сељака. Такво двовлашће могло је бити само прелазна, привремена појава.
За рад Бољшевичке партије и, уопште, за даљи развитак револуције у новим условима, одлучујуће су биле Лењинове АПРИЛСКЕ ТЕЗЕ, које је изложио у Петрограду 17. априла, сутрадан после повратка из емиграције.
Оне су биле конкретан, теоријски образложен план преласка од буржоаско-демократске ка социјалистичкој револуцији. Дале су нов импулс револуционарном покрету, јасну политичку опредељеност, потискујући колебљивост и неодређеност у неким становиштима бољшевичке партије, врло значајним за даљи развитак револуције. У њима се констатује да је специфичност настале ситуације у томе да је дошао тренутак за прелазак од прве етапе револуције на другу етапу која ће дати власт пролетаријату и сиромашном сељаштву; да су совјети једини могући облик револуционарне власти, те је непосредни задатак бољшевика да систематски и стрпљиво објашњавају масама неопходност да сва власт пређе у њихове руке. Лењин је у тезама тражио укидање војске и полиције, и њихово замењивање наоружаним народом, конфискацију великих поседа и национализацију целокупне земље, сједињавање свих банака у једну националну банку под контролом совјета и успостављање контроле над целокупном производњом и расподелом.
Већ 17. априла Лењин је успео да, на раније договореном заједничком састанку бољшевика и мењшевика, распрши неке тенденције о поновном уједињењу та два крила руске социјалдемократије, које су постојале и међу бољшевицима, и да снажно афирмише идеју о потпуној политичкој самосталности пролетеријата. Две конференције оржане крајем априла (Петроградска општеградска конференција бољшевика и Седма сверуска конференција бољшевика, позната као априлска конференција), нарочито друга, прихватиле су и афирмисале Лењинове тезе. Стрпљиво и упорно објашњавање радницима, сељацима и војницима на фронту новонастале ситуације и контрареволуционарне политике владе, улоге мењшевика и есера, наоружавање народа, освајање већине у масама и совјетима, предаја целокупне власти радничким и војничким совјетима био је тада од Лењина предложени начин преласка на социјалистичку револуцију.
Буржоаска привремена влада настојала је свим силама да угуши револуционарни покрет, сведе револуцију у оквире буржоаског парламентаризма и уз подршку сила Антанте обезбеди услове за даље вођење рата. У економској политици руководила се интересима монополистичког капитала. Стање у земљи се и даље погоршавало.

КРИЗЕ У ЗЕМЉИ

Од марта до новембра 1917. врло значајни догађаји су априлска, јунска и јулска криза. Те кризе сведочиле су о наглом нарастању општенационалне кризе, која се, према Лењину, јавља као основна законитост сваке социјалне револуције. У мају је у Петрограду демонстрирало преко 100.000 људи против владе, кад је обелодањена њена нота западним савезницима о спремности да води рат до победе. Први сверуски конгрес совјета, пружио је подршку влади,
одобрио њену планирану офанзиву на фронту и изјаснио се против преласка власти у руке совјета. Масе нису биле задовољне одлуком Конгреса.
Подржавајући бољшевике у Петрограду је 1. јула демонстрирало 400.000 радника и војника. Сличне демонстрације избиле су и у другим градовима. На тражење савезника и руске буржоазије привремена влада извела је офанзиву на фронту код Лавова. Министар војске био је есер Александар Керенски. После краткотрајних успеха заустављен је продор руских трупа, а офанзива се, претворила у пораз у којем су изгубљене десетине хиљада војника. Пораз је допринео даљем распадању руског фронта, а масама помогао да се ослободе ситнобуржоаских илузија есера и мењшевика који су војнике убеђивали да се жртвују за слободу, револуцију и скорашњи мир. Општа политика владе све је више утврђивала у масама убеђење у исправност идеје бољшевика који су се и даље борили за преузимање све власти у земљи од стране совјета, стварање војничких комитета у армији, формирање и јачање Црвене гарде.
Дубока криза дошла је до врхунца у спонтаним демонстрацијама у Петрограду 16. и 17. јула, у којима су радници и војници тражили да сва власт пређе у руке совјета. Влада се немилосрдно обрачунава са демонстрантима. Упутила је на њих питомце војних школа (јункере) и официрске јединице. Лењин је морао прећи у илегалност, ухапшено је више истакнутих бољшевика, а питомци су демолирали бољшевичку штампарију "Труд" и редакцију "Правде". Бољшевички листови су забрањени. Пооштрене су мере против сељака који су самовласно заузимали спахијску земљу. Јулски догађаји представљају прелом у развоју револуције од фебруара до октобра; период њеног мирног развитка био је завшен у корист буржоазије; завршило се и двовлашће. Власт је прешла у руке привремене владе. Совјети су престали бити орган власти и постали њен привезак, а партија есера и мењшевика коначно су се показале као отворени помагачи контрареволуције; Керенски је постао председник владе. Развитак еволуције ушао је у нову фазу.

НОВА ФАЗА РЕВОЛУЦИЈЕ

Од 8. до 16. августа одржан је VI конгрес бољшевичке партије. Конгрес је усвојио нову тактику - припреме за оружани устанак ради успостављања диктатуре пролетеријата. У одлукама Конгреса нарочито је истакнут значај савеза пролетаријата са сиромашним сељаштвом, као основни услов победе социјалистичке револуције. На њему је изабран Централни комитет РСДРП, на челу са Лењином. Конгрес се манифестом обратио народу, позивајући га на спремност за одлучујућу борбу против контрареволуције. Број совјета у којима су бољшевици имали већину стално се повећавао. Два највећа совјета - Петроградски и Московски - прешла су 13., односно 18. септембра у њихове руке. Упоредо са бољшевизацијом расле су и управне функције совјета. Совјети су све чешће натеривали стари државни апарат да извршава њихове одлуке или потпуно преузимали њихове функције.
И на селу је револуционарни покрет постјао све снажнији, добијао је карактер револуционарног сељачког рата. Изневерене наде да ће се аграрно питање решити на миран начин, декретом владе или Уставотворне скупштине, продужавање рата и расуло у војсци, а у сиромашнијим крајевима опасност од глади или стварна глад, утицали су директно на пораст броја сељачких немира.
У тој бурној јесени, само су се бољшевици доследно борили за остваривање тих сељачких захтева. На фронту су била све чешћа братимљења међу војницима зараћених страна. Одбијање послушности било је масовно. Војници су сада тражили мир по сваку цену. Војска се нагло бољшевизовала.
У писмима из илегалности, упућенм ЦК Бољшевичке партије између 25. и 27. септембра, Лењин истиче да унутрашњи и међународни услови развитка руске револуције чине оружани устанак неопходним, и да бољшевици могу и морају узети власт. Писма садрже и конкретне предлоге мера за устанак: организовање штаба устанка, мобилизација Црвене гарде и револуционарних јединица петроградског гарнизона, и припреме за заузимање важнијих пунктова у граду. Целокупном његовом активношћу доминира мисао да се не сме губити време, да треба припремити устанак и искористити повољан тренутак за одлучујућу битку. Под Лењиновим руководством одржана је 23. октобра седница ЦК Бољшевичке партије, посвећена оружаном устанку, и усвојена је резолуција коју је предложио Лењин. У тој резолуцији се каже да су међународна ситуација, војна ситуација и чињеница да су бољшевици добили већину у совјетима, непосредно ставили на дневни ред - оружани устанак.
У складу са одлуком ЦК, при Петроградском совјету образован је Војнореволуционарни комитет као центар за припрему и руковођење устанком. И у другим местима образовани су слични војно-револуционарни комитети.
Проширено заседање ЦК РСДРП 29. октобра, на којем су учествовали руководећи партијски радници Петрограда, представници синдиката и војних организација, потврдило је одлуку Партије о оружаном устанку, а за непосредно руковођење устанком образован је партијски Војнореволуционарни центар, који је ушао у Војнореволуционарни комитет Петроградског совјета као његово руководеће језгро. Војнореволуционарни комитет интензивно је припремао устанак. Одреди Црвене гарде били су у приправности, а десетине хиљада радника спремне да подрже њихова дејства. У војне јединице Петроградског гарнизона Комитет је постављао своје комесаре.

ПОЧЕТАК УСТАНКА

Привремена влада наредила је Штабу Петроградског војног округа да се припреми за заузимање Смољног, у којем је било седиште Централног и Петроградског комитета Бољшевичке партије, Петроградског совјета и Војнореволуционарног комитета, а 31. октобра донела је одлуку да се у град позову питомци војних школа, козачке јединице ставе у стање приправности, појача одбрана Зимског дворца, седиште привремене владе, организује одбрана мостова на Неви и државних установа, и извши покрет неких јединица с форонта ка Петрограду.
Решавајуће борбе за победу устанка и револуције у Петрограду, најзнајачајнијем револуционарном центру у земљи, водиће се 6. и 7. новембра (по старом календару 24. и 25. октобра). Уочи 6. новембра привремена влада издала је наређење да се заузме Смољни и затворе мостови на Неви ради одсецања радничких региона од центра. Према Зимском дворцу пристизали су питомци војних училишта, нови одреди питомаца из Петерхофа и Ораниенбаума, и за борбу против револуције образовани ударни батаљони. Ујутро 6. новембра питомци су посели штампарију "Труд", где су се штампали бољшевички листови. За неколико часова покренуте су све револуционарне снаге у граду: одреди Црвене гарде, револуционарни војници гарнизона и балтички морнари. У помоћ су им пошли ратни бродови Балтичке флоте. У зору 7. новембра упловили су у Петроград један бојни брод, два минополагача и три мања ратна брода, с којих се искрцао Кронштатски одред морнара и радника. На реци Неви, код Николајевског моста, налазила се већ крстарица "Аврора", која је, са минополагачем "Амур", уперила своје топове на Зимски дворац.

 

Dvadesetsedma godišnjica velike Oktobarske socijalističke revolucije

 

Referat Pretsednika Državnog komiteta odbrane na svečanoj sednici moskovskog sovjeta deputata trudbenika zajedno s partiskim i društvenim organizacijama grada Moskve 6 novembra 1944 godine

 

 

 

 

Енвер Хоџа

и основа његовог учења

[Енглески]

објавио Коминтерне (СX)
поводом 105. годишњице друже Енвера Хоџе
Октобар 16, 2013



 

Живео 105 Рођендан

Енвера Хоџе

 

16. Октобар 2013


5. Класици марксизма-лењинизма

посебан сајт на енглеском, албанском, португалском и немачком језику

 

 

 

 

Фридрих Енгелс

118.

Датум смрти

5. август 1895 - 5. август, 2013

 

 

применити
Комунистичка интернационала
Август 5, 2013

 

Фридрих Енгелс - списи
на енглеском
на португалском
на индонежанском




 

нови
на енглеском

О Прве интернационале

 

 

нови


Архива Партије рада Албаније
грчки
Албанац

 

 

нови
Архива Коминтерне
индонезијски

 

 

 

 

 

1903 - 2013

110 година
бољшевизам

Бољшевизам ће освојити свет!

 

 

 

Лењин говори о Другом конгресу Руске социјалдемократска радничка партија - 1903

Поздравна порука

Комунистичка интернационала (СХ)

Јул 30, 2013

 

Енглески

Немачки језик

Португалски језик

 

 

 

 

ШАГ ВПЕРЕД,

ДВА ШАГА НАЗАД

(КРИЗИС В НАШЕЙ ПАРТИИ)

1904

 

Манифест

бољшевичке света - странци
(немачки)

2003

 

 

 

10. јул 1943

 

оснивање националне Бефреиунгсармее Албаније

 

посебан сајт:
на енглеском
на албанском језику
на руском
на немачком језику

 

 

Јул 10, 2013

Порука Комунистичке интернационале

енглески

 

 

 

 

 

68. Дан победе парада
22. јун 1945.
Број 370

внокомандующий

Маршал Советского Союза

И. СТАЛИН


 

 

Порука Коминтерне (СХ) поводом 68. годишњице победе поноса - на енглеском
22. јун 2013.

 

 

Клара Цеткин

 

80. Датум смрти

5 Јули 1857 - 20 Јун 1933

Порука поводом 80. Смрт Кларе Цеткин
20 Јун 2013

 

на енглеском
на португалском
на немачком

 

 

Клара Цеткин

 

АРХИВА

 

Доле са социјално-фашистички
Северна Кореја!


Енвер Хоџа

"Ким Ил Сунга је псеудо-марксистички
- Махање и ревизионистичка мегаломански ".

[Енвер Хоџа]


Цитат Колекција- Северна Кореја
на немачком
енглески

 

Будимо достојни сећања предака! 

9. мај 1945

Ми славимо 68 година

Победа над фашизмом!



Посебна страница:

на енглеском

на немачком

на португалском

на руском
 

 

 

Живела 195. рођендан Карла Маркса

5. мај 1818 - мај 5, 2013


Посебног сајта на енглеском језику



Посебан сајт на немачком језику



ПОСЕБНА сајту у португалском језику


 

 

Први мај - Манифестације
ОКО СВЕТА


у Слике

(кликните на плакату)

 

 

Живео 1. мај !

 

Међународни дан радничке класе!

Мај - Резолуција

Коминтерна (CX)
2013

 ЕНГЛЕСКИ

немачки

португалски

Српски превод у изградњи

 

 

 

 

 

 

Живео 143 Рођендан од Друг Лењин!

 

 

22. април 1870 - 22. април 2013

 

 

Посебна страница у

ЕНГЛЕСКИ

РУСКИ

ПОРТУГАЛИЈА

ГЕОРГИАН

НЕМАЧКИ

 

 

- Лењин РАДОВИ -

Сада је доступна у

27 језика!

 

на српско хрватском језику

Organizacija radnika i organizacija revolucionara

1902.

 

 

O buržoaskoj demokraciji i diktaturi proletarijata

Први конгрес Комунистичке интернационале

1919. 

 

 


 

 

 

 

 

28. годишњица смрти Енвера Хоџе друже


Живео 5. класик марксизма-лењинизма!

 

Април 11, 1985

 

 

У нашим срцима Енвер Хоџа ће живети заувек!

Слава и част свом бесмртном посла!

 

посебан сајт на немачком језику

.... прочитајте овде ..
 

 

 

Честитка Порука грузијске члану

 

http://www.joseph-stalin.net/index.php?menu=22&moqmedeba=news

 

Драги Другови

Данас, 11. април, обележава 28. годишњицу смрти друг Енвера Хоџе. Овај дан је за светску радничку класу посебан дан, јер је био под вођством друже Енвера мала социјалистичка земља Албанија је показала и доказала у свету, у ком правцу би требало да иде у будућности и за глобалну радничке класе је већ почео да се бори у светској социјалистичкој револуцији. Тај друг Енвер Хоџа је осудио совјетски и кинески ревизионизам и показао нам пут да се бавим са тим.
Име Друг Енвера Хоџе за све нас је, и да ће именовати пети највредније класике марксизма, а његов случај ће поставити пример за проучавање и примена фер историјског борбе светске радничке класе, у дневној пракси револуционарне борбе и сваки део Стаљин-ходзхаистского Коминтерне.
Живео бесмртну име друг Енвер Хоџа!
Живео бесмртну узрок друг Енвер Хоџа!
Живео највећих имена у историји света - и имена пет класика марксизма-лењинизма!

Са комунистичких поздраве,
Грузијски секција Коминтерне (Цк)

 

 

ENVER HOXHA

Присутна постера се базира на плакату издате у Републици Народне Републике Албаније (слика у горњем десном углу).
     Плакат представља једну од најпознатијих званичне слике другарица Енвера Хоџе другој половини 60. година прошлог века, који је доступан у многим издањима његових дела произведених у различитим земљама, као и публикација у странци албанске Партије рада тог времена, укључујући и првих неколико томова комплетна сабрана дела од изузетног теоријска и пракси марксизма-лењинизма, објављивање која је почела у народу Албаније у 1968.
      Плакати са овом сликом је коришћен за разне прославе државних или политичких партија догађајима, међувладиним сусрета државних лидера других земаља са албанске партије и државних делегација, и тако даље.
      Општи поглед на предложене преузети плакат приказан испод (слика као ЈПГ).
      Величина постера је 40,6 Кс52, 7 цм Филе - ТИФ, 300 дпи, 24 бит РГБ. Величина - 61,1 Мб (ЗИП архива). Линк за довнлоад -

ДОВНЛОАД постера.

 

 

18. март 1871

"Застава Комуне -

је застава Ворлд-Република "

 

[ March 31, 1871 - "Journal Officiel de la République francaise" - Paris ]

 

Живела Комуна!

 

Нове публикације Коминтерне (СХ)

руски

енглески

немачки

Французи

португалски

шпански

турски

 

на немачком језику

Победа Париске Комуне

вриттен би Волфганг Еггерс

 

 

130. Датум смрти

Карл Маркс


14. Март 2013

Карл Маркс - умро је 14. март 1883


Посебан сајт:


на енглеском
на немачком
на руском
на португалском
на шпанском
на француском

 

 

8. март, 2013
Живео Међународни дан жена!

 

Жене Париске комуне


Честитка Порука Коминтерне (ЦКС)
енглески
немачки
португалски



 

 

5 Трећи 2013

60. Смрт друг Стаљин

Ј. В. СТАЛИН

21. децембар 1879 - 5. март 1953

 

Добродошли адресу Коминтерне (СХ) поводом

60. Смрт годишњица друг Ј. В. Стаљина

 

на енглеском
на немачком

 

 

 

 

 

 

ПОРУКА ЧЕСТИТКА

5. ГОДИШЊИЦА

енглески

руски

Грузијац

немачки

португалски

 

www.enverhoxha.ru

 

 

 

 

 

 

 

Новогодишње честитке свим друговима на свету!

 

12.
Годишњица

Комунистичке интернационале

(Staliničke-Hokhaičke)

 

31. децембар 2000

31. децембар 2012

 

12 година

- 5 класика марксизма-лењинизма!




"Живео комунизам свет!"

Нова Година Порука Коминтерне (СХ)

 

на енглеском језику

на немачком језику

на португалском језику

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

LINKS

сектору Србија

 

Централном органу КПСРБ (СХ)

светској револуцији

 

Архива 2012

Архива 2011

 

 

ENGLISH

 

контакт

 

о нама ...

 

форум - facebook

 

акције

 

арти програма


парти Правила

 

партијских докумената

 

Агит - Проп

 

Теоријска органа

 

историја

 

Видео, Лиедер унд Гедицхте

 

 

 

 


LINKS

Коминтерну (СХ)

 штаб

 

 

ARCHIVE

 

контактирајте нас

о нама

придружите нам се

форум

питања и одговори

статут

програм

платформа

 

 

позив

за поновно оснивање Коминтерне

на дочек Нове Године 2000


 

Светски револуционарни платформу

7. новембар 2009

[свету програмске декларације]


Енвер Хоџа

- 5. класик марксизма-лењинизма и поновно оснивање Коминтерне


 

Генерални линије

"Пролетерске, социјалистичке светске револуције - стратегије и тактике"

[Немачки језик]

online:

PDF-Format-Download

English translation of the general-line
of the Comintern (SH):

First Chapter

Second Chapter

(all the following chapters will be translated and published in the next couple of month)

 


 

Манифест бољшевичке света - странци
(немачки)


 

Staliničke-Hokhaičke

светски покрет


 

 

Црвена Међународни синдиката


 

Комунистичке омладине Међународни


 

 

Комунистичке Женска Међународне