Pozdrav solidarnosti

 

Greeting Message of the Comintern (SH) on occasion of the 101st anniversary of the Great October Socialist Revolution

on 7th of November 2018

 

Today, the world proletariat celebrates the 101st anniversary of the Great October Socialist Revolution.

We greet all Sections and comrades all over the world. We are especially in solidarity with our Russian Section of the Comintern (SH) which works bravely in deep illegality ! We send our best wishes to the Russian Section for successful struggle in the coming difficult new year.

The Great October Socialist Revolution is the most important event in the complete history of mankind. As communists we have to fight unwaveringly against the capitalist-revisionist lies and to defend the truth about the Red October.

It was the Bolshevik Party with comrade Lenin and Stalin at the lead who guided the Russian proletariat in 1917 against the Russian imperialism. And this struggle must be continued until the current imperialist Putin Regime is defeated.

The Soviet Union of Lenin and Stalin established on the Victory of the October revolution had become the basis and to the lever of the proletarian world revolution.

Comrade Stalin explained the world meaning of the October Revolution as follows:

"In principle, the October revolution is different (...). It was not the aim of the October Revolution replacing an exploitation form by another exploitation form, replacing the one exploitation group by another one, but to eliminate every exploitation of man by man, to destroy all and any exploitation group, to establish the dictatorship of the proletariat, to put the power of that class, which is the most revolutionary of all suppressed classes having been till now, to organize a new, classless, socialist society. The victory just therefore means a basic change for the October Revolution in the history of mankind, a basic change in the historical process of fate of the world capitalism, a basic change in the liberation movement of the world proletariat, a basic change in the fight methods and the organization forms in the way of life and the traditions in the culture and the ideology of the exploited masses of the whole world. This is the reason, why the October Revolution is a revolution of international, of world importance " (Stalin, works volume 12, page 207, "the international character of the October revolution"; German version, KPD/ML 1971).

With the Great October Proletarian Revolution world capitalism was shaken to its foundations but not abolished. Understanding the international significance of the Red October means therefore nothing else but to crown it with the victory of the World Socialist Revolution, to disarm the world bourgeoisie and its world system of exploitation and oppression, to destroy world capitalism, to establish the dictatorship of the world proletariat and to build up world socialism and world communism.

Today, caused by the changed conditions of the globalized world, we create the basis and the lever for the final completion and international safeguarding of the Great Proletarian October Revolution by means of our fight for the Great Proletarian World Revolution.

This is our world political aim, this is our world political program, these are the lessons which we draw from the world historical event of 1917.

"World proletariat - unite all countries for the overthrow of world imperialism !"

For this purpose, all splits and divisions of the workers all over the world must be overcome and abolished.

It is the Western and Eastern camp of world imperialism which split the world proletariat. Both camps wage economic and military wars all over the world. In their largest troop maneuvers after the cold war both world camps prepared the Third World War in this year. They are in a brutal competition struggle for world hegemony which can only be stopped by the world socialist revolution. The world proletariat must creep neither under the one or the other "protection shield" of the imperialist world camps but struggle for its own world hegemony, for an anti-imperialist, anti-fascist world, for a socialist world without world imperialism. The world proletariat can create world socialism only on the ruins of the completely destroyed world capitalism.

The world proletariat is invincible, if it centralizes and globalizes its actions, if it struggles as one global class, guided by the proletarian world party, by the Communist International (Stalinist-Hoxhaists)!

For achieving this goal, the world proletariat must unify all forces under the invincible banner of Stalinism-Hoxhaism !

This is our message to the world proletariat, to all our Sections and to all comrades all over the world on occasion of the 101st anniversary of the Red October.

The October Revolution was invincible because it was guided by Marxism-Leninism. The world socialist revolution is invincible because it is guided by the teachings of the 5 Classsics of Marxism-Leninismus, Marx, Engels, Lenin, Stalin, and Enver Hoxha !


Long live the 101st anniversary of the Great October Socialist Revolution!

Long live world socialist revolution!

Long live Marxism-Leninism-Stalinism-Hoxhaism!

Long live the Comintern (SH)!

Comintern (SH)

7th of November, 2018

Wolfgang Eggers

 

 

ENGLISH

ALBANIAN

ARABIC

CHINESE

CZECH

FARSI

FINNISH

FRENCH

GEORGIAN

GERMAN

GREEK

ITALIAN

PORTUGUESE

RUSSIAN

SERBOCROAT

SPANISH

SWEDISH

TURKISH

 

 

 

 

 

 

1917 - 2017

Galerija

 

 

Pozdrav solidarnosti

 

''Bauk vlada Evropom, bauk komunizma!''

 

Tako glasi poznati uvod u Manifest komunističke partije, Karla Marksa i Fridriha Engelsa, filozofa, koji su odredili i definisali ideju prelaska u novi, viši oblik organizacije društva. Oktobra 1917, u Rusiji, Lenjin je predvodio one koji su bili za taj ''bauk’’. To je i bio bauk, bauk za one koji su bili u manjini, za kapitaliste, feudalce, buržoaziju. Od tada je prošlo 100. godina. Ondašnja Rusija, obespravljena, tamnica drugih naroda, zemlja zahvaćena imperijalističkim ratom, opštim nezadovoljstvom je shvatila da je jedino boljševici, komunisti, mogu izvesti na pravi put. Lenjin je tada, tih oktobarskih dana shvatio da je upravo tada trenutak za promenu, konačno svrgavanje kapitalizma, a sa njim i promenu društveno-ekonomskog sistema. Baš tada. Ranije bi bilo prerano, kasnije prekasno. I u tome je, upravo, njegova genijalnost revolucionara. Uz Lenjina je tada, kao neko ko je privatio ono što je Lenjin mislio, govorio i radio, bio je i Staljin, teoretičar, praktičar revolucije, klasik markizma-lenjinizma. Krstarica Aurora je tada oglasila Petrogradu, ali i celom svetu da je revolucija počela. U Zimskom dvorcu su uhapšeni tadašnji članovi vlade Kerenskog. Revolucija je osvajala grad za gradom širom velike zemlje. Kapitalisti Rusije, ali i u inostranstvu, su se teško mirili sa tom velikom pobedom radničke klase. Ubrzo potom, počinje intervencija od strane vodećih kapitalističkih zemalja na Rusiju, oni koji su hteli restauraciju carizma započinju građanski rat. Revolucija se branila. Stvorena je Crvena Armija, vojska Boljševika. Početkom dvadesetih, nakon pobede i odbrane revolucije, ruski komunisti su započeli veliku izgradnju socijalističkog društva, izgradnju komunizma. Staljin, koji je govorio da su komunisti ljudi naročitog kova, nastavio je ono što je Lenjin započeo i onda, kada Lenjina više nije bilo. Ako je odbrana revolucije bila obračun sa intervencionistima i belogardejcima, tridesete godine su bile isto to- odbrana revolucije od unutrašnjih neprijatelja u samoj partiji, odbrana od onih koji su hteli da je izdaju. Ne, to nisu bile čistke zbog nečijeg hira. Svako ko makar malo poznaje međunarodne i unutrašnje okolnosti tog vremena, razume o čemu se tada, zapravo, radilo. Velika Oktobarska socijalistička revolucija je bila inspiracija hrabrim borcima Crvene armije tokom Velikog otadžbinskog rata. Da nije bilo 1917. ne bi bilo ni 1945. Da nije bilo 1945. danas ne bi bilo ni Rusije ni Rusa. I ne samo Rusa. Tada je bilo pitanje opstanka, kako je govorio Staljin, svih naroda Sovjetskog Saveza. Nažalost, nakon Staljina, revolucija je izdana. Iznutra. Izdana od strane onih, koji su nasledili upravljanje državom radnika i seljaka. Kao što je Enver Hodža i pisao,kada je bio zabrinut za sudbinu te velike države, SSSR je početkom devedesetih doživeo tužnu sudbinu. Oktobarska revolucija, čiju stogodišnjicu obeležavamo ove, 2017. godine, ostaje prekretnica i simbol, nada i podstrek svim komunistima, radnicima i seljacima, svima onima koji su pod čizmom kapitalizma, savremenog imperijalizma i njegovih slugu.

NEKA ŽIVI STOGODIŠNJICA VELIKE OKTOBARSKE SOCIJALISTIČKE REVOLUCIJE!

SLAVA LENJINU I STALJINU, PREDVODNICIMA VELIKE OKTOBARSKE SOCIJALISTIČKE REVOLUCIJE! NEKA ŽIVI VELIKO DELO MARKSA, ENGELSA, LENJINA, STALJINA I ENVERA!

ŽIVEO SOCIJALIZAM!

NEKA ŽIVI JUGOLOVENSKA SEKCIJA KOMINTERNE SH!

 

 

Živela Velika Oktobarska Socijalistička revolucija !

 

 

Slava Oktobarskoj Revoluciji !

 

 

Aprilske teze

1917

 

 

 

 

 

 

Dvadesetsedma godišnjica velike Oktobarske socijalističke revolucije

Referat Pretsednika Državnog komiteta odbrane na svečanoj sednici moskovskog sovjeta deputata trudbenika zajedno s partiskim i društvenim organizacijama grada Moskve 6 novembra 1944 godine

 

 

 

 

Nikolaj Ostrovski

Kako se kalio čelik

 

 

 

Lenjin je 7. oktobra stigao ilegalno iz Finske. Pravi dva plana za rušenje vlade Kerenskog. U svom pismu drugovima poručuje:

„Ako ne učinimo sve, naćićemo se u ulozi naivnih budala sa sovjetima i sa mnogo divnih rezolucija, ali bez vlasti... Bitno je da se napadne... Revolucija se ne može dobiti pomoću formalnosti”.

Desetog oktobra uveče održava se sednica Centralnog komiteta Partije.

Trebalo je pripremiti ustanak. Izuzev Kamenjeva i Zinovjeva, svi su za ustanak. Trebalo je samo odrediti datum. Na predlog Đeržinskog izabran je odbor koji će uprvaljati revolucijom, u kome su između ostalih:

Lenjin i Staljin.

Na odlučnost bojševika da se ide na ustanak je uticala i pobuna u septembru na nemačkim brodovima. Procenjivalo se da će se imperijalisti, ukoliko sklope mir, odmah udružiti protiv revolucije. Žurilo se i zbog spremanja vlade da pređe u Moskvu i dovede u Petrograd nove trupe.

Vojnici odbijaju da odu na front pre nego što se reši pitanje vlasti.

Boljševici formiraju Crvenu gardu i naoružavaju je.

Dvadesetog oktobra treba da se održi kongres sovjeta. Menjševici i eseri su protiv održavanja, pošto će sovjeti posle formiranja Ustavotvorne skupštine prestati da postoje. Sada su boljševici bili u većini u sovjetima. Bitka za održavanje ili neodržavanje kongresa se prenela i na unutrašnjost. Boljševici i levi eseri su na istim pozicijama.

U pogledu mogućnosti ofanzive boljševika, Kerenski je veliki optimista: „Imam i više snage nego što mi je potrebno. Konačno ću ih uništiti”.

Šesnaestog okrtobra još jedna sednica Centralnog komiteta Partije.

Sverdlov podnosi izveštaj u kome kaže da partija broji 400.000 članova Lenjin:

„Situacija je jasna: ili diktatura kornilovaca ili diktatura proletarijata i siromašnog seljaštva".

Za Zinovjeva i Kamenjeva to je avanturizam. Smatraju da treba ići na revoluciju samo ako uspeju revolucije u Evropi, jer će u protivnom imperijalizam ugušiti rusku revoluciju.

Centralni komitet donosi rezoluciju kojom se odobravaju pripreme za podizanje ustanka, a Centralni komitet će odredi tačan datum njegovog početka. U Vojno-revolucionarni komitet ulaze: Sverdlov, Staljin,Đeržinski.

Lenjin je u Rabočijem putu, koji uređuje Staljin, objavio pismo drugovima izloživši Kamenjeva i Zinovjeva bespoštednoj kritici i zatražio njihovo isključenje iz Partije zbog izdajstva.

Dvadesetog oktobra Centralni komitet nije prihvatio Lenjinovu sugestiju. Preovladalo je mišljenje o potrebi jedinstva.

Po gradu su tog dana već kolale priče o ustanku. Kampanja pripreme ustanka je skoro javna. Mali odred naoružanih mornara i vojnika danonoćno čuva stražu pred Smoljnim.

Dvadeset trećeg oktobra vojnici Petropavlovske tvrđava su pristupili sovjetu i boljševicimaIsto veče Privremena vlada je donela odluku da se uhapse svi članovi Vojno-revolucionarnih komiteta. Učenici oficirke kadetske škole zaposeli su javne zgrade.

Za razliku od februarskog ustanka oktobarski ustanak je organizovan i vođen iz jedinstvenog centra. Bio je mnogo brži i protekao s manje prolivene krvi.

U noći 23-24. oktobra vlada kreće u napad s namerom da zabrani sve boljševičke listove, pohapsi članove Vojno-revolucionarnog komiteta i dovuče sveže trupe s fronta.

Junkeri su u zoru 24. zapečatili Rabočij put, i zaposelii mostove i glavne rasksrnice.

Revolucionarni centar u Smoljnom naređuje da se odmah otvori Rabočij put.

Posadi krstarice Aurora naređeno je da isplovi. Posada traži od Vojno-revolucionarnog komiteta instrukcije. Dobija odgovor da ostane u gradu. Brodski radio postaće nekoliko časova kasnije prva radio stanica ustanika.

Izdaje se proglas iz Smoljnog: „Pripremite pukove za borbu. Očekujte naređenje. Svako zakašnjenje ili oklevanje smatraće se izdajom revolucije".

Dvadeset četvrtog uveče Centralni komitet drži sastanak. Istovremeno Kerenski traži sva ovlašćenja od pretparlamenta i napušta Zimski dvorac.

Kolona teretnih vozila raznosi oružje ka radničkim četvrtima. Vojnici slušaju samo naređenja komesara. Smoljni se pretvara u vojni logor.

Junkeri se povlače s mostova pod pritiskom masa i vojnika. Nigde se još ne puca. Po ulicama se vide naoružani vojnici i radnici. Kerenski je u suštini nemoćan. I pretparlament okleva. Samo je desnica uz vladu. U osam sati uveče Sverdlov je uputio šifrovani telegram:

„Pošaljite statute”. To je značilo: neka pođu vojne jedinice i 1500 mornara. Radničke četvrti su već bile u rukama ustanika. Prvo je zauzet telegraf i vladina telegrafska agencija. Centar je još miran.

Pozorište je otvoreno, dok narod šeta Nevskim prospektom.

Kerenski preti ostavkom zbog odluke pretparlamenta o formiranju Odbora javnog spasa.

Lenjin je tokom celog dana bio u svom skrovištu u četvrti Viborg.

Uveče je poslao poruku: „Po svaku cenu treba večeras, noćas, uhapsiti vladu, pošto se prethodno razoružaju junkeri. Ne sme se čekati! Mogli bismo sve uzgubiti!”.

Kongres sovjeta je trebalo da se održi sledećeg dana. Nema vremena, po Lenjinu: „Vlast će u svakom slučaju biti uzeta u ime sovjeta, a ne protiv njih”.

Mešoviti radničko-vojnički odredi, po naređenju iz Smoljnog, a negde samoinicijativno, počeli su da zauzimaju ključne tačke, kao što je državna banka. „Mi nećemo”, uvek je govorio Lenjin, „ponoviti grešku Pariske komune, koja se nije usudila da dirne Francusku banku”.

Iz zatvora su oslobođeni boljševici. Pred jutro su presečene telefonske veze Zimskom dvorcu i Vrhovnoj komandi.

Kerenski panično poziva tajnom telefonskom linijom vojsku s fronta.

Odlazi kod kozačkih jedinica i traži od njih podršku, ali i one oklevaju.

Kerenski je primoran da traži automobil od američkog ambasadaora i s njim napusti 25. oktobra prestonicu, u nadi da će se u nju vratiti s trupama.

U 10 uveče je izašao prvi bilten sovjeta o pobedi. Lenjin se u njimu obraća: „Građani Rusije! Privremena vlada je zbačena. Državna vlast je prešla u ruke Vojno-revolucionarnog komiteta, organa sovjeta radničkih i vojničkih deputata Petrograda, koji stoji na čelu proletarijata i petrovgradskog garnizona. Cilj za koji se narod borio — neodložno predlaganje demokratskog mira, ukidanje krupnih zemljišnih poseda, radnička kontrola nad proizvodnjom, obrazovanje sovjetske vlade — taj cilj je obezbeđen. Neka živi revolucija radnika, vojnika i seljaka!”.

U Zimskom dvorcu su ostali opkoljeni ministri, dok je zgrada glavne komande izolovana. Branioci Zimskog dvorca, njih 1600, imali su na raspolaganju topove i mitraljeze. Za napad na Zimski dvorac su određeni samo najspremniji. Prispela je i krastarica Aurora. Traži se predaja, ali nema odgovora. Lenjin iz Smoljnog požuruje da se cela operacija ubrza. Ministri stalno održavaju vezu s Moskvom linijom koja nije presečena. Uveče je trebalo da počne Drugi kongres sovjeta, a dvorac još nije pao.

Neki junkeri su ubrzo počeli da napuštaju dvorac ostavljajući oružje ustanicima.

Kongres sovjeta je počeo u 10 sati uveče. Od 648 delegata 338 je boljševika, 98 levih esera, 88 desnih esera, 49 menjševika-internacionalista, 36 menjševika. U tom trenutku je Antonov-Ovsjenko predvodio napad na Zimski dvorac. Diskusija se još vodila kada su počeli pucnji s Aurore. Ispaljeno je ukupno 35 plotuna.

Cilj nije bio da se ruši dvorac već da se zaplaše branioci. Gradska duma je pokušala da pomogne ministrima u Zimskom dvorcu. Povorka sMarseljezom je krenula ka dvorcu, ali su naišli na grupu mornara koja ih je vratila. Počelo je puškaranje oko dvorca. Masa je prodrla unutra. Niko nije pružio otpor. Pohapšena je vlada. Počela je pojedinačna pljačka, ali je odmah zaustavljena, s obrazloženjem da je to narodna imovina i da se mora voditi računa o revolucinarnoj disciplini.

Ujutro, 26. oktobra, još su novine desničara izlazile s optužbama na račun boljševika. Gradska duma je bila više dana centar koji se suprostavljao Smoljnom, očekujući da će doći trupe s fronta. Za rukovodstvo iz Smoljnog tada je bilo najvažnije da se zemlja upozna s događajima i pripremi odbrana revolucije.

Odmah se održala sednica Drugog kongresa sovjeta: „Kongres odlučuje da će celokupna vlast, u svim mestima, preći u ruke sovjeta radničkih, vojničkih i seljačkih deputata, koji su dužni da ostvare stvarni revolucionarni red".

Vojno-revolucionarni komitet donosi mere kojim se ukida smrtna kazna na frontu, progalašava sloboda agitacije, izadaje se nalog da se uhapsi Kerenski, puštaju se na slobodu zatvoreni revolucionari...

Lenjin je na kongresu pročitao tekst Dekreta o miru kojim se nudi mir bez aneksija i ratnih odšteta. Mir treba da nastupi kroz tri meseca, a primirje odmah. Tajni ugovori carske Rusije će se objaviti. Prisutni su zapevali Internacionalu,a zatim pesmu poginulim za slobodu.

Lenjin uzima ponovo reč i čita Dekret o zemlji koji je još jednostavniji i sažetiji: „Krupni zemljišni posedi ukidaju se smesta i bez naknade”. Lenjin ističe da nije bitno čiji se program ostvaruje i da li odgovara eserima ili boljševicima, bitnio je da seljaci sami reše sve svoje prohteve, i da sami organizuju svoj život. Umesto ministara izabrani su narodni komesari. Savet narodnih komesara kao vlada se nalazi na čelu zemlje. Za predsednika je izabran Lenjin, nacionalnih pitanja Staljin. Savet je odgovoran predstavničkom telu, odnosno Izvršnom komitetu sovjeta, koji broji 101 člana i u kome su 72 boljševika i 19 esera.

Dvadeset šestog oktobra pronela se vest da je Kornilov pobegao iz kućnog pritvora.

Bivši činovnici i ministarstva bojkotuju svaki rad. Na Donu je ataman Kaledin preuzeo vlast ne priznajući novu vlast. Strane ambasade sarađuju sa Gradskom dumom.

Savet narodnih komesara je jedini organ ustanika s kojim su raspolagali revolucionari. Zabranjeni su desničarski listovi, zalihe su stavljene pod kontrolu zbog sve veće špekulacije i gladi.

Priprema se odbrana grada.

Jedinu podršku Kerenski je imao u generalu Krasnovu.

Krasnov se približava Petrogradu, došavši na 20 kilometara od prestonice. Kerenski je već bio odštampao proglas o pobedi. Boljševici u tom trenutku nisu imali iskustva u čisto vojničkim operacijama.

Dvadeset devtog oktobra je počeo sinhronizovani napad reakcije spolja i iznutra. Junkeri, od koji su bili mnogi pušteni uz pomoć diplomata savezničkih sila, i učenici oficirskih škola, krenuli su u napad.

Uhapšen je Antonov-Ovsjenko u sred grada. Formiran je Odbor za spas otdžbine koji je računao na pomoć spolja. Junkeri su međutim ubrzo bili opkoljeni. U ovoj pobuni oficira bilo je znatno više žrtava nego tokom samog čina preuzimanja vlasti.

Sovjet je 28. oktobra naredio opštu mobilizaciju. U susret Krasnovu je krenulo 20.000 radnika. Tridesetog oktobra Krasnov je krenuo u napad s 5.000 vojnika, dok su revolucionarne snage brojale 10.000 vojnika.

Artiljerija je bila kod Krasnova. Pobeda revolucionara kod Pulkova je bila prva bitka revolucionarne vlasti. Krasnov je posle bitke predložio Kerenskom da započne pregovore, ali je on to odbio i pobegao u inostranstvo. Krasnov je uhapšen, ali je obećao da se više neće boriti protiv sovjetske vlasti, pa je pušten.

Eseri i menjševici-internacionalisti traže saradnju za formiranje koalicione vlade. Sindikalne vođe železnica traže vladu svih socijalista. Kamenjev je na ove predloge pristao samoinicijativno, čime je odbacio podvrgavanje buduće vlade Izvršnom komitetu sovjeta.

Pregovori se odvijaju između esera, menjševika, članova sovjeta i sindikalnih rukovodilaca. Predlog je da se hitno uspostavi primirje na frontu i da se stvori nova vlada, odnosno da se stvori narodni savet(novo izdanje pretparlamenta).

Centralni komitet Partije uveče održava proširenu sednicu. Izvršni komitet sovjeta je sačekao završetak sednice Centralnog komiteta da bi zauzeo stav. Lenjin zahteva da se odmah prekine s linijom koju je zauzeo Kamenjev. Sada je bilo najbitnije poslati revolucionarne odrede u Moskvu kako bi se osigurala pobeda.

Centralni komitet je izglasao rezoluciju o saradnji s eserima kako bi se prekinule priče o koalicionoj vladi.

Drugog novembra održava se ponovo sednica Centralnog komiteta i donesena je još energičnija rezolucija povodom pitanja buduće vlade.

Istog dana održan je sastanak Izvršnog komiteta sovjeta u kome su Zinovjev i Kamenjev uspeli da nagovore boljševičku frakciju da izglasaju rezoluciju suprotnu od one koju je dao Centralni komitet. Lenjin traži od Kamenjeva i Zinovjeva da slede liniju partije ili je neminovan razlaz: „Mnogo je bolji iskren i jasan rascep nego unutrašnaj sabotaža, kršenje naših sopstvenih odluka, dezorganizacija i gubljenje morala".

Ustanak se u Moskvi sporije odigravao i sa više prolivene krvi.

Boljševici su u Moskvi bili slabije pripremljeni za ustanak, zakasnili su sa stvaranjem rukovodećeg organa, i ispoljili su određenu neodlučnost.

U Moskvi je sovjet formiran tek 25. oktobra. Protivnici su odmah organizovali Odbor za spas otadžbine. Zbog oklevanja, junkeri su držali sve važnije tačke u gradu. Sovjet nije imao ni dovoljno oružja.

Na Crvenom trgu su upućeni prvi pucnji na boljševike koji su se po izlasku iz zatvora kretali ka zgradi sovjeta. Prevarom su junkeri ušli u Kremlj i streljali mnogo vojnika. Bio je to prvi pokolj od belogardejaca iako se još nisu tako zvali. Namera reakcije je da u Moskvi se formira privremena vlada koja bi bila suprostavljena onoj u Petrogradu. Reakcija traži da se Vojno-revolucionarni komitet preda.

Ali radnička periferija Moskve i pokolj koji se desio u Kremlju, likvidirali su kolebljivost. Vojno-revolucionarni komitet je pozvao radnike na generalni štrajk.

Dvadeset devetog oktobra sovjeti nisu kapitulirali, ali prihvataju primirje.

Trideset prvog oktobra su počele borbe. Prvog novembra ustanici su uspeli da postave topove oko Kremlja. Odbor za spas otadžbine je bio raspušten, a junkeri razoružani. U ovim sukobima je bilo 400 mrtvih.

Revolucionari su sahranjeni pod zidinama Kremlja u zajedničkoj grobnici.

Pobeda u Moskvi je učvrstila vlast u Petrogradu.

Posle događaja u Petrogradu svuda niču vojno-revolucionarni komiteti.

Za mesec dana je uspostavljena revolucionarna vlast na ogromnoj teritoriji. Međutim, teže je išlo na teritoriji pod kontrolom kozaka gde su Kaledin, na Donu, i Dutov južno od Urala uspostavili svoju vlast. Isto tako, nezadovoljne nacionalnosti su pridavale manji značaj klasnoj borbi, što je kompikovalo odnose prilikom uspostavljanja nove vlasti.

Na frontu se afirmiše revolucionarna vlast. Priznaju se odluke Drugog kongresa sovjeta i Saveta narodnih komesara.

Osmog novembra general Duhonjin je primio naredbu od Lenjina da stupi u kontakt sa Nemcima radi otpočinjanja pregovora o primirju. General to odbija. Lenjin ga smenjuje i postavlja potporučnika Krilenka na njegovo mesto. Duhonjin dobija podršku od savezničkih vlada. Na kraju su vojnici linčovali generala.

Dvadeset devetog oktobra Savet narodnih komesara je doneo dekret o osmočasovnom radnom danu, a 4. novembra dekret o radničkoj kontroli.

Drugog novembra, uz potpis Lenjina i Staljina, donesena je Deklaracija o pravima naroda Rusije (1. Jednakost i suverenitet svih naroda Rusije; 2. Pravo naroda na slobodno samoopredeljivanje, uključujući pravo otcepljenja i obrazovanja nezavisne države; 3. Ukidanje svih privilegija i ograničenja nacionalnog ili nacionalno-religioznog karaktera; 4. Slobodni razvoj nacionalnih manjina i etničkih grupa koji žive na teritoriji Rusije).

Protivnici revolucije su se sada uzdali u koščatu ruku gladi koja se stezala oko nove vlasti. Državni činovnici i dalje štrajkuju. Mnogo vremena je prošlo pre nego što se počeo uspostavljati novi upravni aparat.

Donosi se odluka o ograničenju štampe zbog širenja vesti protiv revolucije.

Eseri i menjševici su još tokom revolucije bili podeljeni na levo i desno krilo. Levi eseri vide svoju šansu kroz sovjete, gde još imaju jako uporišete.

Desetog novembra se održava Vanredni kongres deputata seljačkih sovjeta (330 delegata — 195 levi eseri, 65 desni eseri, 37 boljševici). Lenjin poziva leve esere da raskinu sa starom politikom pomirjivosti. Boljševici i levi eseri su se sporazumeli o saradnji.

Levi eseri su nekoliko dana kasnije pristali da uđu u vladu.

Eseri su se odmah sukobili s boljševicimma oko raspuštanja gradske dume, i oko toga da li vlada treba da bude odogvorna Centralnom izvršnom komitetu sovjeta.

Novi Centralni izvršni komitet sovjeta je sastavljen od levih esera i boljševika, jer su menjševici i desni eseri napustili Kongres.

Sporo se uspostavlja nova vlast i vlada u mnogome anarhija.

Sedmog decembra je formirana Vanredna komisija za borbu protiv kontrarevolucije (Čeka). Na čelu Čeke je Đeržinski.

Stvaraju se novi revolucionarni sudovi upereni protiv kontrarevolucije. Donosi se dekret o sudovima — ceo aparat pravosuđa je likvidiran, a sovjeti će izborima odrediti komesare koji će preuzeti sudove u svoje ruke. Staro zakonodavstvo je ostalo na snazi, ali samo one odredbe koje nisu u suprotnosti sa novim sovjetskim zakonodavstvom. Stara milicija je likvidirana i stvarana je nova.

U fabriakama traje prava borba. Vlasnici fabrika otvoreno sabotiraju proizvodnju i zatvaraju fabrike. Revolucionarna vlast vrši prvu nacionalizaciju jedne fabrike 17. novembra. Na Uralu su svi kapitalisti prešli u otvorenu sabotažu.

Lenjin šalje poruku Đeržinskom: „Treba odmah staviti u pritvor upravne odbore uralskih kompanija koji se nalaze ovde (u Petrogradu) zbog krize koju su izazvali, a isto tako konfiskovati sve uralske fabrike".

Centarlni izvršni komitet donosi dekret o nacionalizaciji banaka.

Trebalo je stvarati novu vojsku. Desetog decembra su demobilisani najstariji kadrovi iz vojske, ali je bilo i sponatnosti, naročito među vojnicima sa sela, jer su bili svesni da se kod kuće deli zemlja.

Izbori za Ustavotvornu skupštinu održani su krajem novembra.

Boljševici su dobili većinu u velikim gradovima, ali su kadeti iskoristili rezultate izbora i samu skupštinu za otpor novoj vlasti. U mnogim delovima zemlje još nisu priznavali novu valst. Na izborima 25% glasova su osvojili boljševici, 62% sitna buržoazija (58% eseri), i 13% krupna buržoazija i desnica. Izbori su na prvi pogled pokazali da je Oktobarska revolucija bio udar manjine. Međutim, u Petrogradu su boljševici dobili 45% glasova,a u Moskvi preko 50%, a u industrijskim centrima 64%. Radnička klasa je bila uz Lenjina. Selo je glasalo za esere, za stranku koja u stvarnosti i nije postojala.

Ustavotvorna skupština je od početka bila mrtvorođenče. U Petrogradu je formiran Savez za odbranu Ustavotrvorne skupštine, od menjševika, desnih esera, predstavnika starog izvršnog komiteta sovjeta. Oni su uputili apel kozačkim vojskovođama i Radi — nacionalističkom ukrajinskom parlamentu u Kijevu.

Istovremenu niču nove oružane snage reakcije na jugu — generali Aleksejev, Denjikin, Krasnov, i sam Kornilov.

Izvršen je prvi pokušaj atentata na Lenjina, dok je bio u automobilu sa švajcarskim socijalistom Platenom, ali tom prilikom nije povređen.

Dvadeset osmog novembra se pokušava sazvati Ustavotvorna skupština, dok boljševici izjavljuju da će biti sazvana tek kad stignu njihovih 40 poslanika. Istovremeno se sprovodi odluka sovjetske vlade o hapšenju kadetskih vođa kao narodnih neprijatelja. Levi eseri osuđuju ovaj postupak smatrajući da treba hapsiti pojedince, a ne celu stranku. Lenjin:

„Ko kaže da kadetska stranka nije jaka grupa, ne govori istinu. Centralni komitet kadeta je politički glavni štab buržoaske klase”.

Dvadeset osmog novembra parola kadeta je Sva vlast Ustavotvornoj skupštini. Ta parola će postati parola protivnika revolucije za pripremu i vođenje građanskog rata.

Lenjin: „Kada jedna revolucionarna klasa vodi borbu protiv imućnih klasa, i kada ove pružaju otpor, takav otpor mora se suzbiti. Moramo ga suzbiti svim sredstvima koje su te klase upotrebljavale protiv proletarijata. Druga sredstva nisu pronađena”.

Trinaestog decembra Lenjin u Pravdi objašnjava da su interesi socijalističke revolucije iznad formalnih prava skupštine u trenucima kada se preko te skupštine žele osporiti tekovine borbe proletarijata u protekla dva meseca i kada je faktički već počeo građanski rat.

Trećeg januara 1918. se trebala sastati Ustavotvorna skupština.

Centralni izvršni komitet sovjeta je usvojio Deklaraciju prava radnog i ekspolatisnog naroda kojom se Rusija proglašava sovjetskom republikom i sovjetima se dodeljuje celokupna vlast države — slobodni savez slobodnih nacije u obliku federacije nacionalnih sovjetskih republika.

Usvajajući taj dokument Centralni izvršni komitet sovjeta je unapred odrediio sudbinu Ustavotvorne skupštine. Skupštini je postavljen ultimatum ili da prihvati novu državnu vlast ili da uđe u sukob s njom. Sverdlov je otvarajući Skupštinu pročitao Deklaraciju. Skupština je odbila da uzme u razmatranje Deklaraciju. Boljševici su napustili skupštinu a za njim i levi eseri. Mornar Željeznikov pred zoru je saopštio: „Straža je umorna”. To je značilo da se poslanici povuku i zgrada zatvori. Sledećih dana Tavričevski dvorac je bio zatvoren.

U januaru se istovremeno održava i Treći kongres radničkih i vojničkih sovjeta kao i Kongres seljačkih sovjeta. Lenjin polemiše sa Martovim o mogućnosti izgradnje socijalizma u jednoj zemlji.

Treći kongres sovjeta je usvojio Deklaraciju prava radnog i eksploatisanog naroda u kojoj stoji da je cilj revolucije prestanak svakog izrabljivanja čoveka od strane čoveka, potpuno ukidanje podele društva na klase, nemilosrdna borba protiv eksploatatora, izgradnja socijalističke društvene organizacije, pobeda socijalizma u svim zemljama. Treći kongres je izabrao novi Izvršni komitet sovjeta u kome je bilo 160 boljševika, 125 levih esera, 2 menjševika internacionalista, 2 desna menjševika, 7 desnih esera, 7 maksimalista, 3 anarho-komuniste.

I u Belorusiji je uspostavljena vlast sovjeta.

Pesnik Blok poručuje: Svim telom, svim crcem, svom svešću, slušajte revoluciju!